Muzika

Muzika u svetu burleske

U svetu Burlesque – kao i u svetu spektakla uopšte– koristi se tehnička terminologija koja je nepoznata širokoj publici ali koju poznaju i dele svi učesnici šou programa. Dva ključne reči suto grind” ito bump” Prva upućuje na okretanje kukovima i grudima dok druga znači “udarac bokovima”. Sredinom1900 godine, izraz bump & grind služi za označavanje stila afričkih amerikanaca koji sviraju rhythm & blues .
U vreme svog vrhunca popularnosti, Burlesque se igrala na tipičnu jazz melodiju , koju je svirao uživo mali bend. Najveće produkcije su sebi mogle priuštiti veliki bend sa moćnim zvukom. U to vreme su bile izuzetno popularne dve melodije. Harlem Nocturne od Earle Hagen i The Stripper od David Rose. Ovaj poslednji je bio dirigent orkestra MGM, veoma aktivan na polju filma i televizije (autor muzike čuvene Tv serije sedamdesetih godina-Kuća u preriji); autor je dakle već bio poznat ali ga je melodija The Striper učvrstila kao apsolutnu zvezdg muzičkom neba.


Drugi važan autor je bio Sonny Lester , saksofonista i dirigent orkestra, koji je snimio pesme mitskog albuma Ann Corio : Kako da se svučete za vašeg muža – Muzika za Srećniji Brak : kolekcija čija je poruka bila veoma jasna počevši od samog imena i koja je obuhvatala pesme kao što su Shivas Regal (Theme for Gipsy) , posvećenu Gypsy Rose Lee , apsolutnoj divi Bumps & Grinds .

Muzika koja prati nastupe zvezda neo-burlesque prirodno zavisi od samih sklonosti i inspiracije kao i od ukusa umetnice. Ima onih koje ostaju bliske tradiciji: veoma često se koriste pesme iz te epohe, bilo u originalu ili rimejku. U zavisnosti od ambijenta, ima i onih koji više vole egzotični ukus: dekoraciju od plastike, kič garderobu, cvetne čapare … u pozadini je muzika sa neverovatnim glasom Yma Sumac i hipnotičkim zvucima Martina Denija. Ima naravno i onih koji više vole da nastupu daju malo agresivniji ton sa nekom rokabili muzikom….koja, iako suprotna sa korenom muzike koja prati Burlesque od njenog rodjenja a to je Rhytm&Blues, pruža mogućnost odlučnijih i drskijih pokreta tela. Veoma su popularne pesme bendova poput The Cramps ili Fuzztones , koji su neretko izjavljivali da je njihova muzika inspirisana sexy ikonama poput Bettie Page. Ima onih koji se jasno udaljavaju od tradicionalne uticaja Burlesque kulture kako bi se pozabavili eksperimentalnom muzikom koja će stimulisati njihovu kreativnost, bilo da se radi o klasičnoj, metal, pop ili grundž muzici.

Čistunci negoduju i glasno protestvuju zbog ovog muzičkog libreta, braneći stav da je samo upotreba muzike stvorene pre 1960 opravdana pri Burlesque nastupima. Mi smo međutim skoloni da mislimo kako bilo koja vintage muzika , može poslužiti ekperimentu – čiji je jedini cilj da održi u životu onaj žanr i da mu pomogne da se održi.U protivnom bi pao u zaborav i nestao…

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>