Tradicija

RAĐANJE I TRADICIJA

 

U XIX veku, u SAD i u Velikoj Britaniji, burleska je bila čin kojim se parodirao svet, njegove navike, dokolice aristokratije i bogatih industrijalaca, kako bi se zabavljali oni manje bogati.Postojala je jedna potka kao podloga svemu; pesme, broj igračkih tačaka, doza komičnosti. Ali kako bi se održalo interesovanje publike početkom 60 godina XVIII veka organizatori nastupa nisupokazivali nimalo skrupula u trenucima kada je valjalo izvesti na scenu poneku malo obnaženiju curu. Očigledno mnogo manje razgolićenu nego što smo danas naviknuti da vidimo.

I pored ponekog skandala, prvi američki burleska lokali Brodveja prikazivali su za to vreme veoma smele spektakle koji su kasnije prerasli u masovnifenomen i potpomogli da se publika “probudi”. Među najpoznatijim predstavama bila je The Black Crock, koji je zapamćena pre svega po nastupu balerina u izazovnim čarapama;

Ali iznad svega, čuvena je bila predstava Ixion koja, postavljena na scenu pri britanskoj kompaniji British Blondes Lidie Thompson, koja je postala najviše komentarisan i najviđeniji spektakl togavremena. Ovaj je šou imao nezapamćen uspeh u Njujorku a zatim na turneji po Čikagu, Nju Orleansu, Sen Lujzu, Ćinćinatiju i drugim velikim gradovima. Uspeh koji je spektakl požnjeo u Velikoj Jabuci počeo je kao vatra da se širi po čitavim SAD.

Producenti su dobro shvatili koji je začin spektakl činio neprevaziđenim: dakle nije trebalo raditi ništa drugo do postepeno povećavati dozu obnaženosti. Osnovne linije priče su postajale sveškakljivije, zadržane su komične numere-ali samo kao dekoracija-povećano je prisustvo ženskog personala i smanjena je garderoba.

Ovoj vrsti spektakla se ubrzo priključio trbušni ples, prvenstveno zahvaljujući Svetskoj Kolumbijskoj Izložbi 1893 godine , održanoj u Čikagu na kojoj je učestvovala Little Egypt: jedna armenska balerina (uprkos njenom umetničkom imenu), koja je zapalila publiku svojim senzualnim pokretima.

U ovoj fazi, umetnice burleske su bile lako obučene, ali se nisu skidale . Novost zvana striptiz će doći s vremenom. Iako ne postoji nijedan dokument koji potvrđuje rođenje ovog oblika performansa, mnogi tvrde da se prvi striptiz desio gotovo slučajno. Priča se da se 1917 godine u spektaklu braće Minsky – koji su tokom određenog perioda bili kraljevi burleske – pojavila balerina Mae Dix; jedne večeri, zbog malog tehničkog problema, godpođica Dix je tokom svog nastupa izgubila dobar deo garderobe. Publika je sa entuzijazom propratila ovaj događaj te je ovaj “mali tehnički problem”postao deo spektakla. Porast uspeha burleske učinio je da štampa, predvođena mudrim savetodavcima, počne da napada ovu grešnu zabavu. U prvo vreme to je bilo besmisleno i samo je postiglo suprotan efekat a to je da potpomogne porast prodaje ulaznica.

Dolivanje ulja na vatru bilo je rađanje jednog fenomena koji je bio osnova komercijalnog uspeha predstava Tompsonove: otkriće da su žene ne samo lepa tela već i umna bića. Ovo je potrdila Mae West: pisac, autorka pesama, producentkinja , pozorišna glumica i zatim filmska, koja se isticala stilom zasnovanim na snažnoj ženstvenosti i nekolicini tekstova koji su bili dovitljiviji , puni dvosmislenih šala (koji su je 1927, zbog njenog programa naslovljenog eksplicitnim imenom Sex, odveli u zatvor na par dana).

Mnogi su sledili put prvih kompanija i strast se brzo proširila. Kasnije, tokom 20 tih godina moda Burleske se utišava da bi gotovo zamrla tokom jednog perioda. Pozorišta koja su se tokom niza godina posvetila isključivo Burlesci, polako počinju da gase svoja svetla dok se vlasnici suočavaju sa ozbiljnim problemom: teško da će njihovi lokali moći da se preprave za vaudeville (još jedna od varijanti ali mnogo dosadnija) ili za tradicionalno pozorište. U tom trenutku se činilo da zbog nemogunosti vraćanja unazad, ne preostaje nikakva druga varijanta do odluke da se ide do kraja tim započetim putem a to je bio totalni striptiz.

U to vreme, izvoditi striptease bilo je ravno hodu po minskom polju: potpuno se prepustiti tome moglo je imati očajne posledice po umetnika, menadžera ili vlasnika pozorišta, koji bi završili u zatvoru optuženi za korupciju javnog morala. Tako se pribegava upotrebi tange (na engleskom G –žice) i “kićanke” (pasties), kako bi se pokrilo telo tek toliko da se ne zapadne u probleme sa zakonom i istovremeno da i dalje bude interesantno za gledaoce, koji su uglavnom bili samo muškarci. One umešnije umetnice su počele i da gađaju u mozak publike, začinjavajuči svoje nastupe umetničkim ili duhovitim opaskama. Ali, istini za volju, radilo se o retkim slučajevima: Burleska je postala u najmanju ruku običan šou svlačenja pomešan sa ponekim komičnim gestom.

Zakon je uzeo pod svoje, od sredine ’20 godina pa tokom čitave naredne dekade, mnogobrojne teatre koji su se zatvorili. Gotovo svi burleska lokali u Njujorku su zanemeli a odgovorno lice je bio nesalomljivi gradonačelnik LaGuardia. Kako je čak i reč “Burleska” postala vanzakonska, upravnici ovakvih lokala su ih pretvorili u jednostavne bioskope. Najveći deo umetnikog ansambla je završio u nightclub, dok su najsrećnije umetnice dobile neku ulogicu u Holivudu. Umetnici koji su sa njima radili (među kojima je bio čak i Džeki Glison, W.C. Filds, Red Skelton, i Bob Hope) su nastavili karijeru na radiju, tv i filmu. Ali nije sve bilo izgubljeno.Najsmeliji muški časopisi nastavljaju da prikazuju burlesku pa makar samo na papiru. Popularnost najboljih striptizeta nije prestajala tako da tokom 40 tih godina, mnoge od njih uspevaju da oforme sopstvene teatarske kompanije koje su izvodile tkz “girl show”,dok su poneki od nightclub postali burlesque club. S obzirom da je najveći deo programa bio sačinjen od nastupa umetnica, nove devojke su shvatile da moraju da učine nastup interesantnijim te su izmišljale ekstravagantne performance. Tako se moglo prisustvovati izvođenju Dixie Evans koja, u haljinama jedne Merlin Monro još velikodušnije od same Merlin, igra sa lutkom Džoa di Mađa! Stvari su brzo počele da se menjaju: tokom 60 tih godina počinju da se otvaraju go-go club: lokali u kojima se prikazuje kompletno nago telo umetnika, po ugledu na Folies Bergère. Ali seksualna revolucija je bila iza ćoška i stigla su vremena spremna za pornografiju…. Za samo nekoliko godina, publika je promenila ukus i zamenila burlesku mnogo svežijom novošću- lakim filmovima. Od 65 nadalje, burleska se smatra repertoarom prošlosti. Spektakl Ane Corio “This Was Burlesque” (1965 i 1981) u filmu sa An Miler i Miki Runijem poznatom pod nazivom Sugar Babies (1979), je zapravo bio čist revival. Posle, sa godinama, stvari se polako menjaju.

NEO-BURLESKA

Neke stvari se događaju sluačajno, druge se događaju voljom osoba. Ali u najvećem broju slučajeva ima upliva oba činioca. Jennie Lee “The Bazoom Girl”, umetnica određenog statusa u zlatnom periodu Burleske započela je slučajno sa prikupljanjem materijala vezanog za ovaj vid predstava. Tokom godina njena je kolekcija dostigla zavidne razmere, zauzimajući veliki deo njenog kalifornijsko
g ranča gde je provela poslednji period svoga života. Posle njene smrti, njena drugarica Dixie Evans odlučila je da pretvori ovaj ranč u muzej Burleske: Exotic World Home of the Movers & Shakers’- Burlesque Museum and Striptease Hall of Fame. Kako bi ga lakše proslavila, bivša striptizeta je 1992 uspostavila nagradu Miss Exotic World. Smatra se da je odavde krenula renesansa Burleske naših dana.

Takozvana koktel-generacija tih 90 tih godina se zaljubila u ovu kulturu: ponovno je otkrila ličnosti zlatnog perioda, pretvorila je Bettie Page u kult ličnost ,dok se uporedo zadovoljavao i ukus publike: muzika koja je pratila nastup stripteasa ponovo je izdata na CD , pojavili su se ekzibicionistički filmovi snimani u studijima 50 tih godina , prodavale su se knjige sa fotografijama iz tog zlatnog perioda, rađaju se nova izdanja. Takođe počinju i prvi nastupi: organizuju se večeri Burleske u klubovima ili žurke u diskotekama, čak i predstave, konkursi i štošta drugo.

Tokom godina se stvorila pozamašna lista umetnica: Dirty Martini, Dita Von Teese, Angie Pontani i svetski poznate Pontani sestre , Jo “Boobs” Weldon….Ovo samo u Americi ali ni Kanada ni Australija ne kaskaju za amerikacima , kao uostalom ni Evropa. Rađaju se mnogobrojne inicijative i festivali: Tease-O-Rama i The NY Burlesque Festival su samo dva najpoznatija. Ni televizija nije ostala imuna. “This or That! America’s Favorite Burlesque Game Show” je naslov jedne poznate tv kviza u kojoj dva konkursanta bivaju izložena masnim šalama i proverama koje ih svakom rečenicom ostavljaju bez nekog dela garderobe, i to uz pomoć neke od zvezda burleske. U međuvremenu je stasala jedna nova generacija zaljubljenika burleske koji zagrevaju kićanke i spremaju se za nastupe.

Sada, pošto je prošla cela decenija od rođenja neo-burlske, možemo reći da se ne radi o modi. Mnoge striptizete su odustale od svojih prvobitnih nastupa koji su besramno kopirali look i ukus prošlih vremena, dodajući im savremene detalje, započinjući razmenu i igru sa mnogim pod-kulturama kao što je pank, gotik i rokabili, izmišljajući sopstvene striptize, približavajući ih čak performansima avangardnih umetnika.

Jedna od osnovnih razlika u poređenju sa prošlošću Burleske je činjenica da je ovo postao svet žena .Mnoge savremene umetnice se ne pokazaju profesionalno več iz čistog zadovoljstva mada je možda njegov krajnji cilj zarada. Praktično je nestala ličnost menadžera jer se umetnice sada same prodaju i ugovaraju svoje nastupe.

Šta reči o Burleski danas? Njena suština je čista zabava.


Share